Dan državnosti Srbije obeležen je nizom različitih manifestacija u Beogradu na vodi i to na najsvečaniji i najspektakularniji način. Na putu od Kalemegdana do Kule Beograd, jato dronova je pažljivo sinhronizovanim kretanjem formiralo oblike raznih nacionalnih simbola, pa su tako na nebu iznad Save lebdeli srpska trobojka, državni grb, mapa Srbije i poruka „Živela Srbija“.
U trenutku kada su dronovi stigli do Kule Beograd, na kojoj je emitovana specijalna praznična animacija u nacionalnom duhu, usledio je nezaboravni višeminutni vatromet, koji je ispaljivan kako sa novog simbola srpske prestonice, tako i sa Gazele, Brankovog mosta i duž čitave novobeogradske obale Save.
Samo dan ranije, na Sava Promenadi je otvorena izložba „Ćirilica – 30 postamenata za 30 slova“ koju će građani moći da posete sve do 14. marta. Otvaranju je prisustvovala i predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić u pratnji ministara.
Za potrebe ove izložbe, koja se prostire duž Sava Promenade, iskorišćeno je ustavno srpskoslovensko pismo „Monah“, koje je izradio inž. Zoran Kostić, u saradnji s prof. dr Dimitrijem Stefanovićem, prof. dr Đorđem Trifunovićem i Viktorom Savićem, sa Staroslovenskog odseka Instituta za srpski jezik SANU.
Paralelno sa izložbom, na Kuli Beograd prikazana je veličanstvena animacija u slavu i čast ćirilice. Tako su se na najvišoj zgradi u Srbiji i regionu uoči Sretenja smenjivala sva ćirilična slova azbuke, pisana svečanim fontom, nastalim preradom „Hilandarskog ustava“, kao i likovi Svetog Save, Dositeja Obradovića i Vuka Karadžića sa njihovim dobro poznatim citatima u vezi sa jezikom i obrazovanjem.
Na omiljenom beogradskom šetalištu, po čijem su se pločniku takođe projektovala ćirilična slova, održan je i performans sa lutkama Desanke Maksimović, Dositeja Obradovića i Vuka Karadžića, čime je na najlepši način prikazana sva lepota srpskog jezika i ćiriličkog pisma.
Dan državnosti Srbije obeležava se u znak sećanja na Sretenje Gospodnje 1804. godine kada je u Orašcu podignut Prvi srpski ustanak pod vođstvom Karađorđa, ali i na isti datum 1835. godine, kada je na Narodnoj skupštini u Kragujevcu donet Sretenjski ustav, prvi ustav u našoj istoriji.