Da li ste nekada čuli za holandski brest? Prema jednom predanju, u Kraljevskim botaničkim vrtovima u Kjuu u Londonu, domu najveće i najraznovrsnije kolekcije biljaka na svetu, do 1910. godine postojalo je jedno stablo holandskog bresta staro čak 150 godina i visoko 37 metara. Holandski brest, inače, predstavlja jedan ili više hibrida između brdskog i poljskih brestova, a dostiže visinu od 35 do 40 metara.
Beograd na vodi je poklonio više od 60 odraslih sadnica upravo ove vrste drveća novoj Beogradskoj autobuskoj stanici (BAS) u Bloku 42, u znak dobrodošlice. Drvoredi holandskog bresta krase novo autobusko čvorište na Novom Beogradu, odakle će mnogobrojni putnici i turisti kretati u otkrivanje lepota srpske prestonice. Međutim, što je još važnije, ove sadnice će doprineti boljem kvalitetu vazduha u mestu sa značajnim saobraćajnim intenzitetom.
S obzirom na to da je jedan od bitnih aspekata razvoja Beograda na vodi ozelenjavanje javnih površina, ovom donacijom prenosi se ’pelcer’ iz najmodernijeg naselja u zemlji i na drugu stranu reke.
Zelene oaze Beograda na vodi
Na desnoj obali Save, Beograd na vodi već godinama predano radi na ulepšavanju prostora od Brankovog mosta do Gazele, preuređujući pejzaž i stvarajući prijatne, urbane zelene površine, pa je tako u okviru ovog višestruko nagrađivanog projekta do sada zasađeno više od 2.000 sadnica drveća.
Na Savskom trgu, po površini najvećem u zemlji, prijatnu hladovinu za posetioce prave krošnje više od 300 stabala različite vrste drveća, dok je Savski park na površini od čak četiri fudbalska terena pretvoren u jednu od najvećih zelenih oaza u centru prestonice. Ovo omiljeno dečije igralište oplemenjeno je sa više od 140 stabala dekorativnih trešanja, ukrasnih jabuka i drugih sorti u skladu sa lokalnom tradicijom, valovitom travnatom stazom, kao i mekanim i uvek zelenim travnjacima koji se redovno zalivaju.
Drvoredi javora, graba, vrba i drugih vrsta drveća ulepšavaju glavne ulice naselja, kao i omiljeno beogradsko šetalište – Sava Promenadu. Posebna pažnja posvećuje se i zelenilu u žardinjerama u kojima tokom godine oživljavaju različite vrste cveća i drugog bilja, u skladu sa promenama godišnjeg doba, što dodatno transformiše prostor. Takođe, svaka zgrada ima uređeno unutrašnje dvorište, čime je Beograd na vodi, osim estetskih zahteva, ispoštovao i preporuku Svetske zdravstvene organizacije da na 300 metara od svake zgrade treba da postoji najmanje 0,5 hektara zelene površine.
Briga o budućnosti
Osim toga, veoma su važni edukacija i podizanje svesti o životnoj sredini, naročito od malih nogu. Zato Beograd na vodi u okviru najmodernije državne škole pravi mini botaničku baštu, kao jedan vid „zelenog kabineta“ za biologiju, u kojem će se uzgajati odabrane sorte poput sekvoje, čileanskog bora, japanskog javora, kao i Pančićeve omorike. Na taj način, đaci će učiti o značaju očuvanja prirodne okoline od najranijeg uzrasta.
Beograd na vodi, takođe, radi i na obnovi dugo godina zapuštenog Svetonikolskog parka kod hotela Bristol. U njemu će biti zasađeno oko 200 novih odraslih stabala autohtonih vrsta drveća sa našeg podneblja, poput javora, platana ili hrasta, a park će krasiti i samoodrživi travnjaci i žbunje različite spratnosti.