Muzej Nikole Tesle, koji godišnje poseti više od 170.000 ljudi, čuva originalnu arhivu slavnog srpskog naučnika. Ova dragocena kolekcija uvrštena je 2003. godine u UNESCO Registar „Pamćenje sveta“, što predstavlja najviši oblik zaštite nekog kulturnog dobra. Ali, da li ste znali da se veliki deo tih predmeta krije u depoima trenutnog muzeja u Krunskoj ulici?
Zbog ograničenog izložbenog prostora od samo 200 kvadratnih metara, mnogi eksponati nisu dostupni javnosti. Međutim, selidbom na novu adresu, u Bulevar vojvode Mišića 10, neprocenjivo naučno nasleđe dobiće čak 20 puta više mesta, tako da će svaki predmet biti izložen posetiocima na adekvatan način. Dom Tesline impresivne zaostavštine postaće zgrada nekadašnje Fabrike hartije Milana Vape, čime će desna obala Save postati bogatija za još jednu izuzetno značajnu kulturnu znamenitost, a stanari Beograda na vodi za privilegiju da ih okružuje svet jednog od najblistavijih umova čovečanstva, čija je godišnjica rođenja i ovog 10. jula obeležena spektakularnom projekcijom na Kuli Beograd.
Novi život starog arhitektonskog bisera
Gde se to Tesla seli? Fabriku hartije u današnjem Bulevaru vojvode Mišića podigao je, u periodu između 1921. i 1924. godine, industrijalac Milan Vapa. Bila je to prva fabrika podignuta u Srbiji odmah po završetku Prvog svetskog rata. Veliki prostor zgrade bio je najpre namenjen proizvodnji i skladištenju papira, da bi fabrika prestala s radom nakon Drugog svetskog rata. Kasnije je korišćena za usluge međunarodne špedicije, spoljnotrgovinskog prometa i prevoza robe. Već godinama, međutim, služi samo kao magacinski prostor. Iako se radi o objektu industrijske namene, arhitektonski elementi doprinose reprezentativnosti zgrade, dok fasada zdanja jasno odražava stil akademizma.
Nakon planirane rekonstrukcije Fabrike hartije Milana Vape i njene prenamene u novi objekat kulture, koja je ozvaničena nedavnim potpisivanjem ugovora sa Ministarstvom kulture, biće u potpunosti iskorišćen potencijal ovog bisera industrijske arhitekture u Beogradu, a zgrada će, zahvaljujući finansiranju Belgrade Waterfront-a, dobiti novi sjaj. Tako će nakon Beogradske zadruge, hotela Bristol i Stare pošte biti udahnut novi život još jednom značajnom predstavniku bogatog arhitektonskog nasleđa srpske prestonice.
Skrivena riznica genija pod ključem
Muzejsku kolekciju danas čini devet zbirki koje sadrže više od 1.200 zvanično registrovanih predmeta. U toj postavci nalaze se originalni tehnički predmeti iz oblasti mašinstva i elektrotehnike, lični i odevni predmeti, kao i medalje i ordenje kojima je Tesla odlikovan. Ipak, poseban dragulj muzeja je lična arhiva, smeštena u 548 kutija, koja sadrži skoro 164 hiljade dokumenata, rukopisa, naučnih beležaka, proračuna, šema, crteža i pisama.
Svi predmeti su, radi bezbednosti, pažljivo spakovani u bezkiselinske papire i kartone, te se trenutno čuvaju u metalnim, protivpožarnim ormarima, dok su oni veći smešteni na policama u zaključanim depoima. Ograničenost trenutnog izložbenog prostora sprečava posetioce da vide celokupnu impozantnu zaostavštinu. Na novoj adresi, u prostoru kakav velikan poput Nikole Tesle zaslužuje, mnogi predmeti će konačno ugledati svetlost dana.
Posetioci će moći da vide mnogo više eksponata, veći broj radnih modela Teslinih izuma i čuju dodatne priče o njegovom životu i naučnom radu. Mesta će biti i za posebnu ličnu biblioteku, kao i za 57 posebnih albuma sa oko 13.000 ukoričenih novinskih isečaka, koji omogućavaju uvod u društveni život velikog naučnika.
Zajedno sa budućim Istorijskim muzejom Srbije, koji će se nalaziti u zgradi nekadašnje Glavne železničke stanice, muzejom i dvema pozorišnim scenama u zgradi Stare pošte, koju takođe očekuje rekonstrukcija, i obrazovnim kampusom čija je izgradnja počela, Beograd na vodi širi svoju kulturnu ponudu i sigurnim koracima postaje kulturni epicentar prestonice.
