Beograd na vodi ne samo da menja gradski pejzaž, već obogaćuje i kulturnu scenu prestonice, nudeći različite sadržaje zahvaljujući kojima se grad upisuje na listu svetskih metropola. Kultura nije samo dekoracija svakodnevnog života, već esencijalna potreba. U Beogradu na vodi svako može pronaći nešto za sebe – od savremenih umetničkih izraza do tradicionalnih kulturnih događaja, što omogućava svakom posetiocu da izabere ono što odgovara njegovom senzibilitetu. U nastavku pronađite predloge kulturnih sadržaja u Beogradu na vodi koji su baš po vašoj meri. Sigurni smo da ćete izabrati makar jedan, a još sigurniji da se tu nećete zaustaviti.
Umetnost nadohvat ruke
U Beogradu na vodi ćete se susresti sa umetničkim delima čim prošetate Sava Promenadom ili Savskim parkom. Sava Promenadu krase dela kao što su „Ris“ i „Siluete“, a nedavno su im se pridružile i skulpture „Nebo na zemlji“ Nikole Kolje Božovića i „Ramonda“, rad akademskog slikara Mladena Đurovića, inspirisana cvetom koji simbolizuje opstanak Srbije u Prvom svetskom ratu.
Srbiju simbolizuje i orao na fontani ispred Kule Beograd. Umetnička dela mogu se videti i u Galeriji, gde su uz impresivno „Srce Beograda“ autorke Jelene Stepanov postavljene i viseće umetničke instalacije „Leptiri“, „Talasi“ i „Lipe“. Savski park ulepšavaju trodelna skulptura „Vratimo vrapce u Beograd“ autora Andrije Matića i Nikole Kneževića, te instalacija „Ulična svetla“ u obliku srca umetnice Ivane Jelić.
Na Sava Promenadi se, inače, tokom čitave godine održavaju koncerti, festivali, predstave, edukativne radionice, već tradicionalni Karneval brodova, uz nastupe uličnih svirača čija muzika dodatno oplemenjuje omiljeno beogradsko šetalište.
Za one koji vide ispod površine – Istorijski muzej Srbije i Arheološki muzej Srbije
Srbija će uskoro najzad dobiti muzeje kakve zavređuje njena bogata istorija. U zgradi nekadašnje Glavne železničke stanice biće smeštena jedna od najznačajnijih kulturnih institucija – Istorijski muzej Srbije. U planu je sanacija i rekonstrukcija enterijera, koji će biti adaptiran za namenu muzeja. Ova zgrada od izuzetnog arhitektonskog i istorijskog značaja sazidana je 1884. godine po idejnom rešenju Austrijanca Fon Flatiha, koje je razradio arhitekta Dragiša Milutinović.
Arheološki muzej Srbije biće smešten u zgradi Stare pošte, čija je rekonstrukcija u toku. Unutrašnjost će u potpunosti biti prilagođena kulturnim sadržajima. Glavni ulaz biće okrenut ka Savskom trgu, dok će se duža fasada sa dva sporedna ulaza pružati duž Savske ulice.
Za ljubitelje velikih umova i genijalnih inovacija – Muzej Nikole Tesle
Muzej Nikole Tesle napokon dobija značajno veći prostor, u kojem će u potpunosti doći do izražaja genijalnost izuma jednog od najvećih srpskih i svetskih naučnika. Muzej će biti premešten u zgradu nekadašnje Fabrike hartije Milana Vape, poznatu i kao zgrada Jugošpeda, u Bulevaru vojvode Mišića.
Dva renomirana arhitektonska studija – britanski Zaha Hadid Architects i domaći Bureau Cube Partners – osmislili su pobedničko rešenje na međunarodnom konkursu za rekonstrukciju Fabrike hartije. Oni su, prema oceni stručnog žirija, na najoriginalniji način spojili bogato Teslino nasleđe i arhitekturu starog Beograda sa modernim izgledom prestonice.
Muzej Nikole Tesle, koji godišnje poseti više od 170.000 ljudi, čuva originalnu arhivu slavnog srpskog naučnika, ali zbog ograničenosti prostora u Krunskoj ulici, posetioci dosad nisu bili u prilici da vide sve artefakte. U novoj zgradi muzeja biće mnogo više eksponata, kao i veći broj radnih modela Teslinih izuma. Biće izloženo i mnogo više ličnih predmeta, te predmeta iz oblasti mašinstva i elektrotehnike, novinskih isečaka, koji omogućavaju uvid u društveni život velikog naučnika.
Za kreativce – Ložionica
Nekadašnja zgrada Ložionice i vodotornja, smeštena u blizini Mostarske petlje, nakon rekonstrukcije postaće kreativni centar za kulturne događaje i edukativne programe. Ovaj prostor zamišljen je kao središte za povezivanje kulture, znanja i inovacija. U zgradi Ložionice biće smešten i Američki kulturni centar. Budući da se prostire na 4.800 kvadratnih metara, Ložionica će postati pravi umetnički raj za kreativce, odnosno sve one koji žele da izađu iz zadatih korporativnih okvira, pa će ponuditi i prostor za izložbe i radionice, te učionice, sale za sastanke, prezentacije, probe… Slutimo da će omiljeni kutak Ložionice postati sala za događaje, jer će zahvaljujući najsavremenijoj opremi postati omiljeno mesto za koncerte i ostale vidove događaja i okupljanja. Vodotoranj u sklopu kompleksa Ložionice služiće za multimedijalne i digitalne izložbe. Unutrašnjost nekadašnjeg vodotornja postaće svojevrsno platno za digitalne umetnike.